辽宁省高校心理危机干预与咨询督导培训班在大工举办
Мисисоге су алгонквински народ, староседеоци су области Великих ?езера у Северно? Америци. Мисисоге за?едно са Отавама, О?ибвама, Потаватоми?има, народом Алгонквин и Ниписинзима чине Анишинабе групу алгонквинских народа. Насе?ени су у ?ужном делу покра?ине Онтарио у Канади. Блиско су повезани са О?ибвама. Говоре мисисошким ?езиком (ко?и ?е у ствари ди?алекат о?ибве?ског ?езика) ко?и припада централно? групи алгонквинских ?езика. Име ?Мисисога” у преводу значи ?они са уш?а многих река”.
Истори?а
[уреди | уреди извор]Према усменим преда?има народа Мисисога, након напушта?а ?другог места за заустав?а?е” ко?е се налази у близини Ни?агариних водопада, ве?ина анишинабских народа ?е кренула обалом ?езера Ири ка ?ужном Мичигену и населила се на свом ?тре?ем месту за заустав?а?е” у близини данаш?ег града Детроита. Они су постали ?изгуб?ени” како физички, тако и духовно. Мисисоге су за разлику од осталих анишинабских народа кренули северним правцем обалом реке Кредит, ка обали ?ор?и?а залива. Зем?а ко?у су населили на обалама Гор?ег ?езера и северно? обали ?езера Х?урон око реке Мисисоге сматра се за ?ихову традиционалну територи?у. Мисисоге су позвале остале Анишинабе да се врате Мидевивину (да се врате на прави пут (правом начину живота)). Главнина анишинабских народа (О?ибве, Потаватоми и Отаве) ?е створила ?Ве?е три ватре” и преселила се са свог ?тре?ег места за заустав?а?е” у близини данаш?ег града Детроита, до свог ?четвртог места за заустав?а?е” на острву Манитулин, у близини источне обале залива ?ор?и?а.
У време доласка француских истраживача 1534. Мисисоге су се развиле у посебан народ ко?и ?е био насе?ен око реке Мисисоге и на острву Манитулин. На француско? географско? карти из 1675. ?Carte du Mississippi et des lacs Supérieur, Michigan et Huron”, Мисисоге су забележене под именом ?Missisakingdachirinouek”.[1] Са реке Мисисоге преселили су се на ?уг, у област Каварта ?езера. Одатле, ма?а група Мисисога ?е отишла на ?угозапад и населила се око реке Кредит, западно од савременог Торонта. У француским изворима поми?ани су под именом Мисисога.
Мисисоге су поми?ане и под другим именима у истори?ским списима. Конрад Ва?зер ?е пописао становништво града Логстаун 1748, он ?е Мисисоге забележио по ?иховом хуронском имену Тисагечроамис. Према ?ор?у Флемингу ?Тисагечроамиси су Мисисоге са ?езера Х?урон, велико племе француских инди?анаца или инди?анаца под француским утица?ем”.[2]
Послед?их неколико година Америчког рата за независност, почевши од 1781. британска круна ?е купила велики део зем?е Мисисога, ко?а се налази на територи?и данаш?ег ?ужног Онтариа. Британска власт ?е желела да зем?у додели ло?алистима, ко?и су напуштали сво?е поседе у тринаест побу?ених колони?а, да би их наградила за ло?алност. Круна, ?е тако?е, желела да разви?е ова? део зем?е, изград?ом фарми и градова. У 21. веку, Канадска влада ?е исплатила Мисисогама ?у Кредит прве наци?е скоро 145 милиона долара као одштету због куповине зем?е по сувише ниско? цени у 18. веку.
Данас
[уреди | уреди извор]Мисисоге су у прошлости биле поде?ене на пет племена.
Данас, посто?и шест Мисисога првих наци?а:
- Мисисога прва наци?а
- Алдервил прва наци?а
- Мисисога ?у Кредит прва наци?а
- К`рв ле?к прва наци?а
- Хи?авата прва наци?а
- Мисисога Скагог острва прва наци?а
?една од на?ве?их ?е Мисисога ?у Кредит прва наци?а, ко?а ?е 2005. имала 1.375 припадника.
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Fleming, George Thornton. (1999) Vol. 1, History of Pittsburgh and environs, from prehistoric days to the beginning of the American revolution, Pittsburgh: University of Pittsburgh Digital Research Library
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]
- Мисисога Инди?анци Енциклопеди?а Истори?е Квебека Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (8. септембар 2006)
- Насле?е Мисисога
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
