《跳舞的线》绿色度测评报告
Мегарска филозофска школа ?е цветала у 4. веку пре нове ере. Основиач школе ?е Еуклид из Мегаре, ?едан од Сократових ученика.[1]
Етичка уче?а школе су изведена од Сократа, признава?у?и ?едно ?единствено добро, ко?е ?е очигледно било комбиновано са елеатском доктрином о ?единству. Неки од Еуклидових наследника развили су логику до те мере да су постали посебна школа, позната као ди?алектичка школа. ?ихов рад на модално? логици, логичким кондиционалима и пропозиционо? логици играо ?е важну улогу у разво?у логике у антици.
Мло ?е вероватно да ?е мегарска школа била институци?а у конвенционалном смислу, ве? се назив више односи на опис места одакле потиче, попут аустри?ске економске школе. Шкла ни?е имала ?единствену филозофску позици?у.[2] Речено ?е да су филозофи школе прво названи Мегарима, а да су касни?е названи Еристичанима, а потом и ди?алектичарима,[3] али ?е вероватно да су ова имена означавала отцеп?ене групе ко?е се разлику?у од Мегарске школе.[4] Поред Ихти?е, Еуклидови на?важни?и ученици били су Еубулид из Милета [5] и Клиномах из Тури?а.[6] Изгледа да ?е под Клиномахом основана посебна ди?алектичка школа ко?а ?е став?ала велики нагласак на логику и ди?алектику, а за Клиномаха ?е речено да ?е ?први писао о пропозици?ама и предикатима“.[6] Ме?утим, сам Еуклид ?е предавао логику,[7] а ?егов ученик Еубулид, ко?и ?е био познат по кориш?е?у славних парадокса,[5] био ?е учите? неколико касни?их ди?алектичара.
Преко Стилпоа, каже се да ?е мегарска школа утицала на еретри?ску школу под Менедемом и Асклепи?адом; Пирона, оснивач пиронизма; и Зенон из Кити?ума, оснивач стоицизма. За Зенона ?е речено да ?е учио код Стилпа и Диодора Крона [8] и да ?е расправ?ао са Филоном Ди?алектичаром.
Поред проучава?а логичких загонетки и парадокса, ди?алектичари су направили две важне логичке иноваци?е, преиспитива?ем модалне логике и покрета?ем важне дебате о природи условних исказа .[9] Сво?им разво?ем пропозиционалне логике, ди?алектичка школа ?е одиграла важну улогу у разво?у логике, ко?а ?е била важан претходник стоичке логике.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Diogenes La?rtius, ii. 47
- ^ Gill & Pellegrin 2006, стр. 132
- ^ Diogenes La?rtius, ii. 106
- ^ O'Toole & Jennings 2004, стр. 406
- ^ а б Diogenes La?rtius, ii. 108
- ^ а б Diogenes La?rtius, ii. 112
- ^ Diogenes La?rtius, ii. 107
- ^ Diogenes La?rtius, vii. 16
- ^ Kneale & Kneale 1984, стр. 119
Литература
[уреди | уреди извор]- Gill, Mary Louise; Pellegrin, Pierre (2006), A Companion to Ancient Philosophy, Blackwell
- Goulet-Cazé, Marie-Odile (1996), ?A Comprehensive Catalogue of Known Cynic Philosophers”, Ур.: Bracht Branham, R.; Goulet-Cazé, Marie-Odile, The Cynics: The Cynic Movement in Antiquity and Its Legacy, University of California Press
- Hartmann, Nicolai (2017), Превод: Tremblay, Frederic; Peterson, Keith, ?The Megarian and the Aristotelian Concept of Possibility: A Contribution to the History of the Ontological Problem of Modality”, Axiomathes, 27 (2): 209—223, ISSN 1122-1151, S2CID 171133275, doi:10.1007/s10516-016-9315-1
- Kneale, William; Kneale, Martha (1984), The Development of Logic, Oxford University Press
- O'Toole, Robert R.; Jennings, Raymond E. (2004), ?The Megarians and the Stoics”, Ур.: Gabbay, Dov; Woods, John, Handbook of the History of Logic: Greek, Indian, and Arabic logic, North Holland, ISBN 0444504664
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- Bobzien, Susanne. ?Dialectical School”. Ур.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy.
- The Dialectical School and the Origin of Propositional Logic
Herbermann, Charles, ур. (1913). ?Megarians”. Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company.
