广西代表团审议各项决议草案和监察法草案建议表决稿
| Зона копнене безбедности | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Сукоби на ?угу Срби?е (1999-2001) | |||||||||
 | |||||||||
| |||||||||
| Сукоб?ене стране | |||||||||
 ОВПМБ |
 Савезна Република ?угослави?а | ||||||||
| Команданти и во?е | |||||||||
Мухамет ?ема?ли  Ридван Казими † Шакир Шакири Мустафа Шакири |
Нинослав Крсти? Горан Радосав?еви? Небо?ша Чови? | ||||||||
| ?ачина | |||||||||
|
1.600 милитаната[1] |
3.500–5.000 припадника[2] 100 чланова ?СО | ||||||||
| Жртве и губици | |||||||||
|
27 уби?ених 150 предало се полици?и Срби?е 400 предало се КФОР-у[3] |
24 полица?ца и во?ника уби?ено 77 ра?ених | ||||||||
Зона копнене безбедности (на српском: Копнена зона безбедности; на албанском: Zona e Siguris? Tok?sore) ?е била демилитаризована зона ширине 5 километара успостав?ена у ?уну 1999. након потписива?а Куманoвског споразума ко?им ?е окончан Рат на Косову и Метохи?и.[4] Граница ?е пролазила изме?у Савезне Републике ?угослави?е и Косова под управом У?еди?ених наци?а.[5][6]
Позадина
[уреди | уреди извор]Изме?у 1992. и 1993. етнички Албанци оснива?у ОВК[7] ко?а започи?е нападе на полици?у, цивиле и та?ну службу од 1995. Из тога наста?е ескалаци?а и кра?ем фебруара 1998. почи?е сам Косовски рат.[8]
Успостав?а?е Зоне копнене безбедности
[уреди | уреди извор]Потписива?ем Куманoвског споразума предви?ено ?е формира?е зоне ширине 5 километара на граници изме?у Косова и Савезне Републике ?угослави?е.[9] Тако?е ?е успостав?ена и зона ваздушне безбедности ширине 25 км.[10] У зони су омогу?ени само патролира?а лако наоружаних полици?ских ?единица до 10 ?уди;[11] било каква во?на техника или тешко наоружа?е било ?е забра?ено. Зона ?е поде?ена на пет сектoра:
- Сектор C запад – од Плава до границе са Албани?ом
- Сектор A – од Рожа?а до Медве?е
- Сектор D – делови општина Медве?е, Лесковца, Лебана и Вра?а
- Сектор B – од Медве?е до Прешева
- Сектор C исток – од границе са Северном Македони?ом до села Норча[12]
Сукоби на ?угу Срби?е
[уреди | уреди извор]У ?уну 1999. формирана ?е нова албанска терористичка група под во?ством Шефкет Муслиу – ОВПМБ, ко?а почи?е обуку у КЗБ , уз надзор КФОР-а.[13] Терористи су вршили нападе на српске цивиле и полици?у насто?е?и да се Прешево, Медве?а и Бу?ановац у?едине с Косовом, што прераста у устанак.[14]
Због неспособности ?угослави?е да употреби тешко наоружа?е, ОВПМБ заузима села у секторима B и C источном, осим Грамаде. Поде?ени су у три зоне:
- Северна зона – команду?е Мухамет ?ема?ли (Муховац и околна места)
- Централна зона – команду?е Ридван Казими (у?учено: Велики Трновац, Кончу?...)
- ?ужна зона – команду?е Шакир Шакири, касни?е заме?у?е Мустафа Шакири
ОВПМБ користи минобацаче у нападама са сигурне уда?ености, чиме спречава контранападе. После свргава?а Слободана Милошеви?а 5. октобра 2000, Вojислав Коштуница захтева укла?а?е или сма?е?е КЗБ;[15] КФОР посреду?е примир?е 24. новембра.[16]
Дошло ?е до више сукоба, попут ватрених окрша?а у марту и новембру 2000. у Добросину, са жртвама на обе стране.
Операци?а Повратак
[уреди | уреди извор]14. марта 2001. у 6:30 ч, после на?жеш?их сукоба од завршетка Косовског рата, НАТО дозво?ава ?угословенским снагама улазак у Сектор C исток.[17] Председник Коштуница и генерал Павкови? потвр?у?у успешан ток операци?е – без минира?а или сукоба. КФОР хеликоптери прате акци?у. 22. марта, КФОР дозво?ава улазак и у секторе C запад и A, а 25. марта ?угословенска ВО?НА сила преузима око 1.300 km2 подруч?а.[18] 2. априла састанак Крсти?–КФОР у Мердару; 12. априла договор Крсти?а и Чови?а под надзором КФОР-а. 14. априла, запоседа?е сектора D пра?ено КФОР-ом, ЕУ посматрачима и новинарима, а без реакци?е ОВПМБ.[18]
13. ма?а, во?ска и полици?а уз подршку 63. падобранске и 72. бригаде специ?алних снага напада?у ОВПМБ у Ораовици. После дневних борби, 14. ма?а град ?е ослобо?ен након одби?а?а преда?е од стране терориста.[19]
21. ма?а, потписан ?е Кончу?ски споразум од стране Шефкета Мусли?а, Мустафе Шакири?а, Ридвана Казими?а и Мухамета ?ема?ли?а, ко?им ?е обезбе?ена демилитаризаци?а и демобиилизаци?а ОВПМБ-а;[20][21] дозво?ава?у?и улазак ?угословенских снага до 31. ма?а. Срби?а гаранту?е условну амнести?у за чланове ОВПМБ-а од 23. ма?а;[22] надгледа НАТО и Син Шеливан. Делимично улазак у Сектор B ?ужни и централни сектор баш по договору одви?а се 24–31. ма?а, уз ?едини сукоб у Великом Трновцу где ?е уби?ен Ридван Казими. 31. ма?а, улазак у послед?и део зоне уз високу припрему и без ве?их отпора.
Укида?е КЗБ и последице
[уреди | уреди извор]Након што су ?угословенске трупе ушле у Сектор Б 31. ма?а 2001. и након расформира?а ОВПМБ због Кончулског споразума, Зона безбедности ?е у потпуности укинута. Са завршетком побуне у Прешеву, многи бивши припадници ОВПМБ су се придружили Национално? ослободилачко? арми?и како би се борили против македонске владе, захтева?у?и ве?а права за македонске Албанце.[23] Дана 13. августа 2001. потписан ?е Охридски споразум, ко?им ?е окончана побуна у Македони?и 2001. године. Споразум ?е обезбедио више права за македонске Албанце и расформирана ?е НОА. Потпуна релаксаци?а КЗБ на?ав?ена ?е 17. августа.[24]
?ош ?една албанска параво?на организаци?а, Албанска национална арми?а (АНА, АКШ), тако?е ?е ук?учивала бивше борце ОВПМБ.[25] Та група ?е повезана са ФБКШ (Национални фронт за у?еди?е?е Албанаца), сво?им политичким крилом. Група ?е учествовала у нападима на македонске снаге за?едно са НОА.[26][27] Након што ?е НОА расформирана, АНА ?е наставила да делу?е у Прешевско? долини.[28]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ?Kosovo rebels accept peace talks”. BBC News. 7. 2. 2001. Архивирано из оригинала 22. 2. 2014. г.
- ^ ?Da li je vreme za zdru?ene snage na jugu Srbije”.
- ^ Schonauer, Scott (26. 5. 2001). ?Yugoslav troops advance in buffer zone, brace for backlash from top rebel's death”. pstripes.osd.mil. Архивирано из оригинала 8. 8. 2007. г.
- ^ NATO (2025-08-08). ?Military Technical Agreement between the International Security Force ("KFOR") and the Governments of the Federal Republic of Yugoslavia and the Republic of Serbia”. Приступ?ено 2025-08-08.
- ^ ?Security Council, welcoming Yugoslavia's acceptance of peace principles, authorises civil, security presence in Kosovo”. United Nations. 10. 6. 1999. Архивирано из оригинала 3. 2. 2014. г. Приступ?ено 25. 11. 2022.
- ^ ?RESOLUTION 1244 (1999)”. undocs.org (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 3. 2021. г. Приступ?ено 9. 3. 2017.
- ^ Eriksson, Mikael; Kosti?, Roland (15. 2. 2013). Mediation and Liberal Peacebuilding: Peace from the Ashes of War?. Routledge. стр. 43—. ISBN 978-1-136-18916-6.
- ^ Quackenbush, Stephen L. (2015). ?International Conflict: Logic and Evidence”. Los Angeles: Sage. стр. 202. ISBN 9781452240985. Архивирано из оригинала 2025-08-08. г. Приступ?ено 2025-08-08.
- ^ ?Ground Safety Zone (GSZ): Time out for rebel strong hold - Serbia”. reliefweb.int (на ?езику: енглески). 2025-08-08. Приступ?ено 2025-08-08.
- ^ ?Supervision of Kosovo's borders and military-technical agreement”. Zyra e Kryeministrit (на ?езику: енглески). 2025-08-08. Приступ?ено 2025-08-08.
- ^ ?Yugoslav troops enter Ground Safety Zone”. NATO (на ?езику: енглески). 2025-08-08. Приступ?ено 2025-08-08.
- ^ ?SNAGE BEZBEDNOSTI DO KRAJA DANA U ZONI BEZBEDNOSTI”. B92. 25. 3. 2001.
- ^ Yonah Alexander; Richard Prosen (15. 8. 2015). NATO: From Regional to Global Security Provider. Lexington Books. стр. 93—. ISBN 978-1-4985-0369-3.
- ^ Rafael Reuveny; William R. Thompson (5. 11. 2010). Coping with Terrorism: Origins, Escalation, Counterstrategies, and Responses. SUNY Press. стр. 185—. ISBN 978-1-4384-3313-4.
- ^ ?Yugoslavia Wants Smaller Buffer”. CBS news. 22. 11. 2000.
- ^ ?Ceasefire agreed in southern Serbia”. BBC News. 25. 11. 2000.
- ^ ?Serbia offers talks with rebels”. BBC. 6. 2. 2001.
- ^ а б ?POVRATAK JUGOSLOVENSKIH ZDRU?ENIH SNAGA U KZB—SEKTOR C "?ARLI"” Проверите вредност параметра
|url=(помо?). 2025-08-08. - ^ ?Yugoslavia: Troops Win Tactical Victory In Presevo Valley”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (на ?езику: енглески). 2025-08-08.
- ^ ?Southern Serbia's Fragile Peace - International Crisis Group”. 2025-08-08. Недоста?е или ?е празан параметар
|url=(помо?) - ^ ?Срби?а ни?е потписала "Кончу?ски споразум"”. Недоста?е или ?е празан параметар
|url=(помо?) - ^ ?Serbia: IDPs still seeking housing solutions...”. 2025-08-08. Недоста?е или ?е празан параметар
|url=(помо?) - ^ Рафел Реувени; Вили?ам Р. Томпсон (5. новембар 2010). Суочава?е са тероризмом: Порекло, ескалаци?а, стратеги?е и одговори. SUNY Press. стр. 185—. ISBN 978-1-4384-3313-4.
- ^ ?КФОР на?ав?у?е потпуну релаксаци?у Зоне безбедности”. reliefweb.int. 17. август 2001.
- ^ С. Крос; С. Кентера; Р. Вукадинови?; Р. Не?шн, ур. (2013). Обликова?е безбедносне за?еднице ?угоисточне Европе за XXI век: Повере?е, партнерство, интеграци?а. Springer. стр. 98, 101. ISBN 9781137010209.
- ^ ?Македони?а – одбрана: Буковски: ?Нека трагеди?а буде почетак кра?а рата“”. Relief.web (на ?езику: енглески). 10. август 2001. Приступ?ено 26. ?ун 2022. ?"АНА" ПРЕУЗИМА ОДГОВОРНОСТ ЗА УБИСТВО ДЕСЕТ МАКЕДОНСКИХ ВО?НИКА Скоп?е, 10. август – Нова оружана група етничких Албанаца у четвртак ?е преузела одговорност за убиство десеторице македонских резервиста у заседу на аутопуту дан рани?е. ?Албанска национална арми?а“ (АКШ) ?е послала саопште?е на албанском ?езику неколико меди?а у региону, наводе?и да ?е комбинована ?единица ?ених бораца и такозване Националне ослободилачке арми?е (НОА) извела напад ?из освете“ због убиства пет чланова НОА од стране македонских снага безбедности.”
- ^ ?Побу?еници убили три полица?ца у Македони?и”. The Guardian. Архивирано из оригинала 18. октобар 2015. г. Приступ?ено 3. ?ул 2022. ?У саопште?у од ?уче, дисидентска група етничких Албанаца под називом Албанска национална арми?а преузела ?е одговорност за убиства, наводе?и: ?Влада у Скоп?у поново покре?е терор и види рат као ?едини одговор на албанске захтеве.“”
- ^ ?"Албанска национална арми?а" преузима одговорност за напад у ?ужносрпско? Прешевско? долини – DW – 13.08.2003”. dw.com (на ?езику: немачки). Приступ?ено 17. ?ануар 2024.