上海民众走近“让文物活起来”的工匠 体验文物修复
 | |
| Укупна популаци?а | |
|---|---|
330.800  САД 170.742  Канада око 160.000 | |
| Региони са знача?ном популаци?ом | |
| Канада (Квебек, Онтарио, Манитоба) САД (Мичиген, Висконсин, Минесота, Северна Дакота) | |
| ?езици | |
| енглески, о?ибве?ски, француски | |
| Религи?а | |
| мидевивин, католицизам, методизам | |
| Сродне етничке групе | |
| Отава, Потаватоми и остали алгонквински народи |
О?ибве или Чипеве су староседеоци области Великих ?езера у Северно? Америци. За?едно са Отавама, Алгонквинима, Потаватоми?има, Ниписинзима и Мисисогама чине Анишинабе групу алгонквинских народа. О?ибве?ски ?език припада централо? групи алгонквинских ?езика. Живе у Канади и САД и ?едан су од на?ве?их староседелачких народа северно од реке Рио Гранде. У Канади су други по бро?ности ме?у првим наци?ама (староседеоцима), од ?их су бро?ни?и само Кри. Док су у САД четврти по бро?ности ме?у америчким домороцима, бро?ни?и од ?их су само Навахои, Чироки и Си?укси.
Ве?ина О?ибва живи у Канади, где их има 180.963 (77.940 О?ибва у ужем смислу, 76.760 Султо О?ибва и О?и-Кри (или Северни О?ибва) 26.263), организованих у 125 потплемена (енгл. bands), ко?е живе од западног Квебека до источне Британске Колумби?е. У САД према попису становништва из 2010. живело ?е 170.742 О?ибва.[1]
О?ибве су познати по сво?им кануима од брезине коре, свицима од брезове коре, производ?и и трговини бакром и га?е?у див?ег пиринча. ?ихово друштво Мидевивин ?е поштовано због улоге чувара свитака (у ко?има су дета?но описани разни дога?а?и), чува?а усмених преда?а, песама, мапа, се?а?а, прича, геометри?е и математике.[2]
Име
[уреди | уреди извор]?ихов аутоним ?е О?ибве. Англизована верзи?а имена ?е ?О?ибва” или ?О?ибве?”. Име ?Чипева” ?е алтернативни англизовани облик. ?Чипева” ?е чеш?е у употреби у САД, а ?О?ибве?” преовла?у?е у Канади, али оба термина се користе у обе зем?е.
Тачно значе?е имена О?ибва ни?е познато; Посто?и више теори?а о пореклу имена:
- О?ибвабве (/о/ + /?ибв/ + /абве/), што значи ?они ко?и кува?у док се набора”, што се односи на ?ихов начин прав?е?а мокасина, чи?и ?е ци? да мокасине буду водоотпорне.[3] Према неким изворима из 19. века то име опису?е метод ритуалног муче?а зароб?ених непри?ате?а ко?и су О?ибве користиле.[4]
- Ожибиве (/о/ + /жиби/ + /иве/), што значи ?они ко?и чува?у записе (о визи?ама)”, што се односи на ?ихове записе на брезовим свицима (писане сликовним писмом (пиктографи)) ко?и се користе у светим обредима Мидевивин[5] или
- О?ибве (/о/ + /?иб/ + /ве/), што значи ?они ко?и говоре круто”\?они ко?и муца?у”, то ?е егзоним, име ко?е су им наденули Кри, ко?и опису?е разлику изме?у ?иховог и о?ибванског ?езика.[6]
Због тога што су О?ибве рани?е насе?авале област изме?у Гор?ег ?езера и ?езера Х?урон, где Гор?е ?езеро истиче у ?езеро Х?урон (брзаци), ко?е су француски колонисти звали Сул Сент Мари, први канадски досе?еници су О?ибве називали Султо. О?ибве, ко?е су се касни?е преселиле у прери?ске покра?ине Канаде задржале су име Султо.[7] Анишинабе, ко?е су у првобитно биле насе?ене око реке Мисисоге, а затим населиле ?ужни Онтарио постали су познати под именом Мисисога. Данас се Мисисоге ко?е су у прошлости сматране за посебан народ, често представ?а?у као племе О?ибва (у Канади их има 8.770).[8]
Истори?а
[уреди | уреди извор]Пре контакта са Eвроп?анима
[уреди | уреди извор]Према усменим преда?има О?ибва и према записима на брезиним свицима, О?ибве су пореклом са уш?а реке Сен Лорен на обали Атлантског океана, на територи?и данаш?ег Квебека.[9] Они су трговали широм континента и знали су путеве ко?има ?е било могу?е кретати се кануима ка северу, правцем запад-исток и на ?уг ка унутраш?ости континента. До ствара?а свести о националном идентитету О?ибва ?е дошло као одговор на контакт са Европ?анима. Европ?ани су више волели да сара?у?у са ве?им групама (народима) него са ма?им групицама (племенима или селима), они су покушавали да идентифику?у ком су народу припадале ма?е групе на ко?е су наишли и ко?и поглавица представ?а цео народ, како би са ?им могли да воде преговоре.[10]
Према усменим преда?има О?ибва, седам великих миги?а (дугиних би?а) су им се приказала у Вабанакингу (зем?и зоре, односно источно? зем?и) да би их научила Мидевивин начину живота. ?едан од седам великих миги?а ?е био превише духовно снажан и у Вабанакингу ?е убио ?уде ко?и су били у ?еговом присуству. Шест других великих миги?а остало ?е да их учи, док се седми вратио у океан. Шест миги?а ?е створило тотеме (кланове) за ?уде на истоку, ко?е симболизу?е врста животи?е, рибе или птице. Пет првобитних тотема Анишинабеа били су Вавазиси (Глава Бика), Басвенажи (Ждрал), Анавен (Патка ластарка), Нук (Медвед) и Музунси (Мали Лос), након тога и ових шест миги?а се вратило у океан. Да седми миги ни?е прерано отишао он би успоставио тотем Гром Птице.
Касни?е, ?едан од ових миги?а се по?авио у визи?и да би об?авио пророчанство. Он ?е предсказао да ако Анишинабе не крену да?е на запад, не?е мо?и да сачува?у сво? традиционални начин живота, због доласка великог бро?а бледоликих досе?еника ко?и ?е до?и са истока. Након доби?а?а гаранци?а од сво?е ?савезничке бра?е” (Микмака) и ?оца” (Абенаки?а) да могу безбедно да крену ка унутраш?ости континента, Анишинабе су кренуле на запад постепено се кре?у?и реком Сен Лорен до реке Отава, затим до ?езера Ниписинг и на кра?у до Великих ?езера. Места на ко?има су се заустав?али у току сеобе симболизу?е низ острва кор?ача.
Прво од малих острва кор?ача било ?е Муни?а, где ?е створен град Муни?анг (данаш?и Монтреал). ?Друго месту заустав?а?а” било ?е у области Ва?анаг-гакабика (Ни?агарини водопади). На сво?ом ?тре?ем месту заустав?а?а”, недалеко од данаш?ег града Детроита Анишинабе су се поделили на шест група, ?една од ?их су О?ибве.
Први знача?ни нови центар културе О?ибва био ?е ?ихово ?четврто место заустав?а?а” на Маниду Минисингу (острво Манитулин). Први нови политички центар био ?е ?ихово ?пето место заустав?а?а”, на ?ихово? садаш?о? територи?и у Бавитингу (Сул Сант Мари).
Настав?а?у?и сво?е шире?е на запад, О?ибве су се поделиле на ?Северни огранак”, ко?и ?е населио северну обалу Гор?ег ?езера, и ??ужни огранак” ко?и ?е населио ?ужну обалу Гор?ег ?езера.
Са да?им шире?ем на запад, ?Северни огранак” ?е поде?ен на ?Западну групу” и ??ужну групу”. ??ужни огранак” и ??ужна група” ?Северног огранка” су се у?единили на свом ?шестом место заустав?а?а” на острву Спирит, ко?е се налази на уш?у реке Сент Луис у Гор?е ?езеро (ту се налазе данаш?и градови Дулут и Супириор). О?ибве ?е ка месту где има хране изнад воде (див?и пиринач) усмерио миги ко?и се ?авио у визи?и. ?ихово друго велико насе?е, ко?е се зове ?седмо место заустав?а?а” ?е био Шогавомиконг на ?ужно? обали Гор?ег ?езера, недалеко од данаш?ег Ла Поинта.
?Западна група” ?Северног огранка” селила се дуж реке Ре?ни Ривер, Црвене реке Севера, и преко северних Великих равница све до Пацифичког северозапада. Током ?ихове сеобе на запад, они су наилазили на многе миги?е, као што ?е предви?ено у пророчанству.
Након контакта са Европ?анима
[уреди | уреди извор]
Први истори?ски помен О?ибва ?е у француском исусовском спису из 1640, у извешта?у мисионара свештеника ко?и ?е послао сво?им надре?енима у Француско?. Захва?у?у?и свом при?ате?ству са француским трговцима, О?ибве су дошле до оруж?а, почели су да употреб?ава?у европске производе и почели су да надвладава?у сво?е традиционалне непри?ате?е, Лакота Си?уксе и Фоксе ко?и су се налазили западно и ?ужно од ?их. Они су потиснули Си?уксе са гор?ег тока реке Мисисипи ка области данаш?их држава ?ужне и Северне Дакоте и потиснули Фоксе ка ?угу из северног Висконсина. Фокси су затим ушли у савез са Сауцима због заштите.
До кра?а 18. века, О?ибве су контролисале скоро целу територи?у савремене америчке државе Мичиген, северни Висконсин и Минесоту, ук?учу?у?и и велики део области око Црвене реке. Они су тако?е контролисали целу северну обалу ?езера Х?урон и Гор?ег ?езера са канадске стране и зем?у да?е на западу све до планина Т`рт`л маунт`нс у Северно? Дакоти. У ово? области, канадски Французи су их називали О?ибве или Султо.
О?ибве (Чипеве) су дуго били у савезу са два друга анишинабска народа Отава и Потаватоми. Савез ?е био познат по имену Савет три ватре. Они су се борили против Ирокеза, ко?и су ве?им делом били насе?ени ?угоисточно од великих ?езера на територи?и данаш?е америчке државе ?у?орк и против Си?укса ко?и су се налазили западно од О?ибва. О?ибве су се прошириле ка истоку, осва?а?ем зем?е дуж источне обале ?езера Х?урон и залива ?ор?и?а.
Делимично због свог дуготра?ног трговинског савеза са Французима, О?ибве су стале на страну Француске у Седмогодиш?ем рату (Француски и инди?ски рат) против Велике Британи?е и ?ених колониста.[11] Након пораза у рату 1763. године Француска ?е била приморана да уступи Велико? Британи?и сво?е колони?алне поседе у Канади и источно од реке Мисисипи у САД. Након Понти?аковог рата и прилаго?ава?а британско? колони?ално? управи, О?ибве су у савезу са Великом Британи?ом ратовале против С?еди?ених Америчких Држава у Рату из 1812. Они су се надали да ?е британском победом бити спречено масовно досе?ава?е америчких досе?еника.
Након рата, влада С?еди?ених Америчких Држава ?е покушала да насилно протера све О?ибве у Минесоту, западно од реке Мисисипи. О?ибве су пружиле отпор и дошло ?е до наси?а. У Сенди Ле?к масакру Американци су убили неколико стотина О?ибва. Захва?у?у?и напорима поглавице Бизона и ?ача?а ?авног м?е?а у САД против протерива?а О?ибва, ма?е групе (?bands”) О?ибва ко?е су живеле источно од Мисисипи?а су добиле дозволу да се врате на резервате на уступ?ено? територи?и. Неколико породица ?е протерано у Канзас у оквиру протерива?а Потаватоми?а.
О?ибве су 1807. за?едно са ?ош три народа, Отава, Потаватоми и Ва?андот, потписали споразум из Детроита. Споразумом изме?у ових народа и територи?е Мичиген, предат ?е САД део ?угоисточног Мичигена и Оха?а у близини реке Моми. Ова три народа су задржала мале ?епове зем?е у оквиру територи?е Мичиген.[12]
У Канади, многи споразуми о уступа?у зем?е изме?у Велике Британи?е и О?ибва су предви?али да О?ибве задрже право на лов, риболов и сакуп?а?е природних ресурса након прода?е зем?е. Влада ?е потписала многе споразуме у северозападном Онтариу, Манитоби, Саскачевану и Алберти. Британска Колумби?а ни?е имала потписане споразуме до кра?а 20. века.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ?Архивирана копи?а”. Архивирано из оригинала 02. 12. 2012. г. Приступ?ено 13. 09. 2016.
- ^ "Anishinabe" Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (9. април 2010). eMuseum @ Minnesota State University.
- ^ "Microsoft Word - dictionary best for printing 2004 ever finalpdf.doc" (PDF).
- ^ Warren, William W. (1885; reprint: 1984) History of the Ojibway People.
- ^ Louise Erdrich, Books and Islands in Ojibwe Country (2003) Archived September 26, 2007, at the Wayback Machine.
- ^ Johnston, Basil (2007). Anishinaubae Thesaurus. ISBN 978-0-87013-753-2.
- ^ Three Fires Unity: The Anishnaabeg of the Lake Huron Borderlands.
- ^ "First Nations Culture Areas Index". the Canadian Museum of Civilization.
- ^ Roy, Loriene.
- ^ Anthony, David.
- ^ Gevinson, Alan.
- ^ "Treaty Between the Ottawa, Chippewa, Wyandot, and Potawatomi Indians".
Литература
[уреди | уреди извор]- F. Densmore, Chippewa Customs (1929, repr. 1970)
- H. Hickerson, The Chippewa and Their Neighbors (1970)
- Ruth Landes, Ojibwa Sociology (1937, repr. 1969)
- R. Landes, Ojibwa Woman (1938, repr. 1971)
- F. Symington, The Canadian Indian (1969)
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]
| Ме?ународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
